Pre parka

Grofovski park

Narodni park

Park danas

 

Istorija

 

Narodni park

 

Za vreme Prvog svetskog rata grofovska porodica odlazi u Peštu i nikada se više nisu vratili u Kamenicu. U dvorcu je tokom rata bila smeštena austrijska vojska, a po okončanju rata 1918. godine, celo grofovsko imanje, kao neprijateljska imovina, biva konfiskovano i prelazi u vlasništvo novoosnovane Kraljevine.

 

1919. godine dvorac postaje Dom srpsko-amerikanskog prijateljstva zaslugom Džona Frotingema (majora američke i pukovnika srpske vojske) i njegove supruge Jelene Lozanić (ćerke naučnika i prvog rektora Beogradskog univerziteta Sime Lozanića). U Dom su smeštana i vaspitavana srpska deca koja su u ratu ostala bez roditelja.

             

                                     Džon Frotingem                    Jelena Lozanić-Frotingem

 

U okviru Doma organizovana je škola za krojačice, vezilje i tkalje, kao i odeljenja za živinarstvo, pčelarstvo, povrtarsvo i cvećarstvo. 1929. godine pukovnik je uspeo da kupi deo parka (18 jutara), ekonomske zgrade  i dvorac, koji postaje Zadužbina Džona V. Frotingema. Sirotište je ispunilo svoj zadatak, pa je ugašeno 1933. godine. U Zadužbini je nastavila sa radom  Domaćička škola Kraljevskog fonda za seoske devojke. Za 14 godina postojanje Dom je zbrinuo i izveo na put 2.250 dečaka i devojčica.

 

 

Između dva svetska rata Kamenica je bila poznato letovalište, o čemu svedoče  mnogobrojne razglednice iz tog vremena.

 

Goste je privlačila blizina Tvrđave i Fruške gore, a naročito novosadski Štrand do koga se stizalo stalnom brodskom linijom.

 

Navodno je za vreme boravaka u Novom Sadu (u kući svoje supruge Mileve Marić u Kisačkoj ulici) slavni naučnik Albert Ajnštajn često išao na Štrand i tamo provodio cele dane (doduše, u to vreme Štrand još nije bio uređen kao gradsko kupalište).

 

Današnji pogled sa Štranda na Kamenički park

 

Između dva rata Kamenički park je veoma zapušten jer ima nekoliko vlasnika, ali i pored toga je dobro posećen. Svakog 6. maja u njemu su održavani đurđevdanski uranci. Spasonosnu odluku za budućnost parka donosi Kraljevska banska uprava koja vlasnicima parka zabranjuje da ga parcelišu, zatvore, prodaju, postave ograde, seku šumu...

 

       

Posetioci parka između dva rata (kamena klupa iz grofovskog doba!)

 

Tokom Drugog svetskog rata u dvorcu je bila smeštena vojska marionetske Nezavisne Države Hrvatske, a u parku je izgrađeno 8 betonskih bunkera okrenutih prema Dunavu.

 

Domobrani NDH pored dvorca

 

 

 

Posle Drugog svetskog rata park i dvorac postaju društvena svojina. Prvo ih koristi JNA

za kasarnu i finansijsku školu. Zatim se 1952. u dvorcu otvara Vrtlarska škola sa internatom i oglednim dobrima. Istovremeno, deo dvorca se koristi kao lokalni bioskop. Posle Vrtlarske škole u dvorac se smešta deo preduzeća DTD, kasnije Vode Vojvodine (najam na 75 godina?), a od 1. januara 1979. i Hidrometeorološka stanica.

Gospodarska zgrada ispod dvorca od 1951. do 1960. godine služi za nastavu za više razrede osnovne škole. U delu parka iznad dvorca 1961. se gradi nova osnovna škola "J.J.Zmaj", koja 1970. dobija još jednu zgradu. Prostor za školu je dobijen rušenjem postojećih gospodarskih objekata.

 

 

1968. godine u parku se snima film Čuvari zamka sa temom iz II svetskog rata.

Režija: Sidni Polak (Konje ubijaju zar ne, Džeremaja Džons, Tri kondorova dana...)

Glavne uloge: Bert Lankaster (Odavde do večnosti, XX vek...) i Piter Folk (TV serija Inspektor Kolombo). Ocena: jedan od najbizarnijih ratnih filmova svih vremena.

Stanovnici Kamenice su svako jutro viđali slavnog Lankastera kako trči od hotela na Tvrđavi do dvorca i nazad.

 

 

 

Početkom 70-tih godina u Kamenici i okolini (pa i u parku) snima se TV serija Neven.

Inspirisana Čika Jovinim časopisom, u režiji Timoti Džona Bajforda, ovo je verovatno naša najbolja serija za decu.

 

     

 

 

 

Od 1973. do 1975. godine u parku se gradi Dečije selo.

 

Jovanka Broz otvara Selo kao njegov pokrovitelj, 5.novembar 1975.

 

 

 

 

Od 1975. do 1981. godine gradi se Most Sloboda. Stalni prolazak teških kamiona izazvao je degradaciju nekih delova parka (erozija, uništenje rubne vegetacije...).

 

 

 

 

 

 

 

4. aprila 1999. bombama je srušen most. U toku NATO bombardovanja projektili su često pogađali okolinu parka, a jedan je zalutao na padinu kod starih hrastova.

 

 

 

 

Od 2003. do 2005. godine traje rekonstrukcija mosta, što neminovno izaziva dodatno degradiranje parka.

 

Trenutak kada je ponovo spojen most, 18. mart 2005.

 

  

 

 

Na kraju pregleda istorije parka: nov početak

Od II svetskog rata do danas nekoliko puta je pokušano da se parku vrati stari sjaj (1956., 1960-1963...). Novi zasadi, sanitarna seča, uređenje staza, postavljanje klupa...deo su  napora koji nisu dali dugoročne rezultate. Često su baš te intervencije, i pored dobre namere, degradirale park (izgradnja toaleta, ložišta za roštilj, trim-staza, prilagođavanje masovnoj posećenosti, nepotrebna seča suvih stabala, unošenje neadekvatnih biljnih vrsta, kolorisanje stubova sa glavama...). Danas je park zapušten, ali i to ima svoju dobru stranu - postao je oaza za mnoge životinjske vrste. Možda je grofovski park zauvek nestao, ali sada park ima priliku za nov početak. U savremenom svetu više se cene edukativni parkovi koji dočaravaju divljinu od ušminkanih parkova koji imitiraju prirodni pejsaž. Divljina Kameničkog parka je autentična. Zapuštenost može od nedostatka da postane prednost.

 

 

 

Prizori iz parka

 

 

 

 

 

 

 

deca iz sirotišta na Bregu ruža

 

 

 

 

Darinka Grujić (1878-1958)

upravnica sirotišta

 

opis dvorca iz 1919. godine

 

 

 

 

 

 

 

gostionice u Kamenici 1933.

  godine: Riparija, Amerika, Dunav,

  Gajdašević, Teodorović Jefta...

Dnevna opskrba za turiste u

  gostionima i privatnim kućama je

  bila 30 do 40 dinara, a mesečna

  700 dinara. Stanove u zakup i

  informacije je davalo Društvo

  Fruška gora, podružnica u Sr.

  Kamenici.

 

 

 

 

Albert Ajnštajn (1879-1955)

 

opis Štranda iz 1933. godine

 

 

skica parka iz 1938. godine

 

 

 

slika Bogdana Šuputa iz 1935. godine

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Josip Broz Tito (1892-1980) daje prilog za Dečije selo

 

 

 

 

 

 

 

 

u toku rekonstrukcije mosta prizori zgaženih životinja su bili česti u parku

 

 

 

 

 

 Caspar 2008.